The Host Balkan
Dobrodošli na The Host Balkan Forum! Smile
Registrujte se, postavite avatar, predstavite se i uživajte! Smile

Administracija



 
HomeCalendarGalleryKako koristiti ovaj Forum?TražiLista članovaGrupe korisnikaRegistracijaLogin

Share | 
 

 PREDGOVOR-Usađivanje duše

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down 
AutorPoruka
*~Blair Bass~*
Admin
avatar

Broj komentara : 352
Reputation : 0
Join date : 2010-05-01
Age : 22
Mjesto : With Ian...

KomentarNaslov komentara: PREDGOVOR-Usađivanje duše   Sun Jul 11, 2010 6:09 pm

Tijelo moj dom
moj konj moj lovački pas
kome sada da se dam
kad više ne bude vas

Gdje ću spavati
Kako ću jahati
Šta hvatati?

Kud mogu da krenem
bez mog dorata
uvijek žustra i krilata
Kako ću znati
u gustišu preda mnom
skriva li se blago ili slom
Kada Tijelo moj dobri
živahni pas strada

Kako li će biti
u nebesima počivati
ni krova ni vrata
i s vihorom umjesto vida
s oblakom da se skita
kako ostati skrovita?

May Swenson


USAĐIVANJE DUŠE

Iscelitelj se zvao Gazi Preko Duboke Vode.
Pošto je bio duša, po prirodi je bio sve što je dobro: saosećajan, strpljiv, iskren, valjan i pun ljubavi. Strepnja beše neuobičajeno osećanje za Gazi Preko Duboke Vode.
Razdražljivost je bila još ređa. Međutim, pošto je Gazi Preko Duboke Vode živeo u ljudskom telu, razdražljivost je bila neizbežna.
Dok su Isceliteljevi učenici šapatom žagorili u suprotnom kraju operacione sale, njegove usne se stisnuše u tanku liniju. Taj izraz nije priličio usnama koje behu navikle na osmeh.
Daren, njegov redovni asistent, vide njegovu grimasu i potapša ga po ramenu.
- Samo su radoznali, Gazi Preko - reče tiho.
- Ubacivanje nije zanimljiva niti izazovna procedura. Svaka duša na ulici mogla bi da ga izvede u slučaju nužde. Danas neće ništa naučiti posmatrajući. — Gazi Preko je bio iznenađen što u svom inače mirnom glasu registruje prizvuk oštrine.
- Nikada ranije nisu videli odraslo ljudsko biće — uzvrati Daren.
Gazi Preko podiže obrvu. - Zar ne vide lica jedni drugih? Zar nemaju ogledala?
- Znaš na šta mislim - divlje ljudsko biće. Još uvek bez duše. Jednog od pobunjenika.
Gazi Preko skrete pogled ka devojčinom nesvesnom telu, koje je ležalo potrbuške na operacionom štolu. Srce mu se
stezalo od sažaljenja dok se prisjećao u kakvom je stanju bilo njeno jadno, slomljeno telo kada su je Tragači doneli do Isceliteljske ambulante. Kakav je samo bol pretrpela...
Sada je, naravno, bila u savršenom stanju - potpuno isceljena. Gazi Preko se pobrinuo za to.
- Izgleda kao svi mi - promrmlja Gazi Preko Darenu. - Svi imamo ljudska lica. A kada se probudi, i biće jedna od nas.
- Njima je to prošto uzbudljivo, to je sve.
- Duša koju danas usađujemo zaslužuje više poštovanja od toga da neko tako pilji u telo njenog domaćina. Ionako će joj biti veoma teško dok se bude prilagođavala. Nije pošteno izlagati je tako. - Pod tim tako, nije podrazumevao radoznale poglede. Gazi Preko primeti kako mu se oštrina opet uvlači u glas.
Daren ga ponovo potapša po ramenu. - Biće dobro. Ovaj Tragač želi informacije i...
Kad ču reč Tragač, Gazi Preko uputi Darenu pogled koji se mogao opisati samo kao besan. Daren uplašeno trepnu.
- Oprosti — Gazi Preko se odmah izvini. — Nisam hteo tako negativno da reagujem. Samo strepim za ovu dušu.
Pogled mu odluta do kriogene kapsule, koja je stajala na svom poštolju kraj štola. Lampica je bila svetlocrvene boje i mirovala je, što je značilo da je u njemu nešto u stanju hibernacije.
- Ova duša je posebno izabrana za ovaj zadatak - reče Daren umirujućim tonom. - Ona je izuzetan primerak naše vrste: hrabrija od većine. Njeni životi govore sami za sebe. Mislim da bi se dobrovoljno prijavila kad bismo mogli da je pitamo.

- Ko se od nas ne bi dobrovoljno prijavio kada bi se od nas tražilo da učinimo nešto za opšte dobro? No, da li se u ovom slučaju radi o tome? Da li će to poslužiti opštem dobru? Ne dovodi se u pitanje njena voljnost, već koliko toga se može zahtevati od jedne duše.
I isceliteljevi učenici su diskutovali o duši koja je počivala u stanju hibernacije.
Gazi Preko je jasno čuo njihovo sašaptavanje; glasovi su im sada bivali sve glasniji od uzbuđenja.
- Živela je na šest planeta.
- Ja sam čuo da je živela na sedam.
-Čula sam da nikad nije provela dva života u domaćinu iste vrste.
Je li to moguće?
- Bila je gotovo sve. Cvet, Medved, Pauk...
- Svevideća Morska Trava, Slepi Miš...
- Čak i Zmaj!
- Ne verujem... ne na sedam planeta.
- Najmanje sedam. Počela je na Poreklu.
- Stvarno? Na Poreklu?
- Tišina, molim! - prekide ih Gazi Preko. - Ako ne možete da posmatrate profesionalno i u tišini, onda ću morati da vas zamolim da odete.
Šeštoro učenika postiđeno utihnu, i udaljiše se jedni od drugih.
- Da nastavimo, Darene.
Sve je bilo spremno. Odgovarajući medikamenti bili su poredani pored ljudske devojke. Duga tamna kosa bila joj je skupljena ispod hirurške kape, otkrivajući njen vitki vrat. Spavala je pod dubokom anestezijom, polako udišući i izdišući. Na njenoj preplanuloj koži jedva da se video trag... nesreće.
- Započni proces otapanja, molim te, Darene. Sedokosi asistent već je čekao pored kriogene kapsule, sa
šakom na brojčaniku. Povuče sigurnosni zatvarač i poče da okreće brojčanik. Crvena lampica na vrhu malog sivog cilindra poče da pulsira, trepćući sve brže dok su sekunde protkale, menjajući boju.
Gazi Preko se usredsredio na nesvesno telo; skalpelom je počeo da zaseca kožu pri dnu lobanje subjekta sitnim, prečiznim pokretima, zatim je naprskao lek koji je zaustavio krvarenje pre nego što je rez proširio. Gazi Preko je pažljivo zašao ispod vratnih mišića, pazeći da ih ne ozledi, otkrivajući bele kosti na vrhu kičmenog stuba.
- Duša je spremna, Gazi Preko - reče Daren.
- I ja sam. Donesi je.
Gazi Preko je osećao Darenovo prisustvo iza sebe, i bez gledanja je znao da je njegov asistent spreman, da štoji ispružene ruke i čeka; godinama su radili zajedno. Gazi Preko je držao raseklinu otvorenom.
- Pošalji je kući - prošaputa.
Darenova ruka mu uđe u vidno polje, držeći u šakama bleštavu srebrnu dušu koja se budila.
Gazi Preko nikada nije video izloženu dušu a da ne bude zadivljen njenom lepotom.
Duša je sijala spram jarkih lampi u operacionoj sali, svetlija od sjajnog instrumenta u njegovoj ruci. Poput žive trake, uvijala se i komešala, protezala, srećna što se našla van kriogene kapsule. Njeni tanki, paperjasti nastavci, gotovo hiljadu njih, lagano su se mreškali poput valova bledosrebrne kose. Iako su sve bile ljupke, ova duša se Gazi Preko Duboke Vode učinila naročito gracioznom.
Nije bio usamljen u svojoj reakciji. Čuo je Darenov tihi uzdah, čuo je mrmljanje učenika, puno divljenja.
Laganim pokretom, Daren je položio malo svetlucajuće
biće u otvor koji je Gazi Preko načinio u devojčinom vratu.
Duša je spremno skliznula u ponuđeni prostor, spajajući se s nepoznatim telom. Gazi Preko se divio veštini s kojom je za-posedala svoj novi dom. Njeni nastavci su se čvrsto svijali oko nervnih centara, pri čemu su se neki izduživali i posezali dublje, do mesta koje on nije mogao da vidi, ispod i naviše do mozga, očnih živaca, usnih kanala. Bila je veoma brza, izrazito odlučnih pokreta. Nedugo potom, mogao se videti samo još delić njenog svetlucajućeg tela.
- Odlično obavljeno - prošaputa, obraćajući se njoj, znajući da ne može da ga čuje. Devojka je bila ta koja je imala uši, a ona je još uvek čvrsto spavala.
Ostatak posla bio je stvar rutine. Očistio je i zacelio ranu, naneo melem koji je zatvorio rez i naprskao prašak za saniranje ožiljaka duž linije na njenom vratu.
— Savršeno, kao i obično - reče svom asistentu, koji, iz nekog razloga, nepojmljivog Gazi Preko, nikada nije promenio ime Daren, koje je pripadalo njegovom ljudskom domaćinu.
Gazi Preko uzdahnu. - Žalim zbog ovoga što sam danas uradio.
— Samo obavljaš svoju dužnost Iscelitelja.
- Ovo je redak slučaj kada Isceljenje nanosi štetu. Daren stade da rasklanja pribor. Izgleda da nije znao kako
da odgovori. Gazi Preko je postupao u skladu sa svojim Pozivom. Darenu je to bilo dovoljno.
Ali nedovoljno za Gazi Preko Duboke Vode, koji je bio pravi Iscelitelj, do same srži svog bića. Zurio je sa strepnjom
u devojčino ljudsko telo, koje je mirno počivalo, znajući da će taj mir biti grubo narušen čim se probudi. Sav užas koji je ta mlada žena iskusila u svojim poslednjim trenucima iskusiće i nevina duša koju je upravo usadio u nju.
Dok se naginjao nad devojkom, šapućući joj na uvo, Gazi Preko je svim srcem želeo da duša koja počiva unutra može da ga čuje.
- Sa srećom, mala Lutalice, sa srećom. Kako bih samo želeo da ti nije potrebna.
Na vrh Go down
Vidi profil korisnika http://thehostbalkan.forumotion.com
 
PREDGOVOR-Usađivanje duše
Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh 
Stranica 1/1

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
The Host Balkan  :: Kanta :: Kanta-
Idi na: